Zero waste kuhinja: ideje kako da smanjite trošak i otpad
Zero waste je pokret koji zagovara život bez otpada. Pokret podstiče ponovnu upotrebu stvari ili njihovu prenamenu u druge svrhe. Takođe, podstiče kompostiranje i odlaganje što manje stvari za reciklažu. Ovaj pokret se zalaže za kupovinu stvari koje su nužno potrebne, organske ili zapakovane u minimalno ambalaže.
Zero waste ima mnogo stanovišta. Oni najradikalniji zagovaraju preseljenje u divljinu, dok su sa druge strane mnogi ovaj pokret pretvorili u površni lifestyle. Kupovanje domaće hrane, na tržnici ili od seljaka, i malo pažnje prema čuvanju namirnica dovoljni su da vam istovremeno povećaju kvalitet kuhanja i smanje otpad, ali i troškove.
ZdraviJa je sastavila listu razumnih i praktičnih pravila koja možete odmah početi primenjivati. Promenite li samo jednu od navika, već ste doprineli boljem stanju naše planete i vašeg života.
Iskoristite ostatke namirnica
Delovi biljaka koji se obično bacaju često sadrže više hranljvih sastojaka od uobičajenih jestivih delova, prepunih antioksidansima i dijetalnim vlaknima.
Batat, mrkva i krompir savršeno su povrće za pečenje u celini – nije ih potrebno guliti. Jednostavno ih dobro operite i spremni su za pripremu. Možete ispeći krompir u ljusci u rerni i napuniti ga punjenjem po izboru. Ili napravite ukusnu supu koristeći celu mrkvu i slatki krompir (batat).
Karfiol je, takođe, izvrsno povrće za celovito kuhanje. Usitnite ga na sitne komade ili narežite na šnite i zapecite u pećnici.
Osim toga, ukoliko imate biljke, naučite kompostirati ostatke hrane.
Napravite pesto od ostataka zelenog povrća
Od ostataka zelenog lisnatog povrća možete napraviti pesto tako što ćete ih usitniti u blenderu zajedno sa belim lukom, začinskim biljem, solju, biberom i uljem.
Neke vrste zelenila, posebno vrhovi mrkve, imaju gorak okus, ali blanširanjem ćete ukloniti veći deo toga. Da biste blanširali zelje, stavite ga u veliki lonac pun vrele vode i kratko kuhajte, a zatim ga prebacite u ledenu ili vrlo hladnu vodu da zaustavite proces kuhanja.
Stabljike biljaka kao što su kopar, bosiljak, korijander i peršun, takođe, su pune arome i hranljvih materija. Biljke koje imaju tvrđe stabljike, poput brokule, ruzmarina i šparoga pogodnije su za supe i umake.
Jedite domaću hranu umesto prerađene
Šta obično dolazi u plastičnoj ambalaži?
Prerađena hrana, fast food i neke osnovne namirnice poput riže, koje možete pronaći i u platnenim ili papirnatim pakovanjima.
Prava hrana, koju morate pripremiti i skuhati, ne prodaje se u plastici.
Kupujte hranu na meru
Često je hrana koju možete kupiti na meru jeftinija od one upakovane. Orašaste plodove, pahuljice, rižu, voće i povrće, sve od hrane što je potrebno možete naći bez pakovanja! Koristite svoje teglice i zdelice pri kupovini.
Iskoristite koru citrusa
Koristite li za pripremu nekog jela samo sok limuna? Nemojte baciti ostatak. Kore i košpice voća i povrća odličan su izvor fitohemikalija, topivih vlakana i antioksidanata.
Kore organskog limuna, limete i narandže izvrsne su u kolačima i drugim slasticama, a možete ih osušiti pa staviti u čaj. Još jedan sjajan način korištenja ostataka voćnih kora je da ih umešate u smoothie ili sok.
Napravite sami biljno mleko
Ukoliko koristite bademovo ili rižino mleko, napravite ga sami umesto da ih kupujete u marketima. Domaća biljna mleka u staklenoj boci u frižideru mogu se čuvati do tri dana.
A ZdraviJa ima recept za ukusno mleko od badema.
Organizujte namirnice u kuhinji u teglama ili korpama
Iskorištene tegle su odlične za kreiranje zero waste kuhinje. Prazne možete iskoristiti za čuvanje raznih namirnica i super su za organizaciju, kao i za samu dekoraciju kuhinje. U njima možete držati čajeve, začine, žitarice, brašno, šećer i mnogo toga još.
Žičane ili pletene korpe odlične su za voće i povrće, ili odlaganje kuhinjskog pribora.
Papir zamenite tkaninom
Papirnati ubrusi možda jesu praktični, ali uzevši u obzir koliko brzo se troše i koliko šuma nastrada, da ne govorimo o samom procesu proizvodnje i distribuciji, više je nego dovoljan razlog da ih izbacite iz upotrebe.
Zameniti ih možete krpama za višekratnu upotrebu koje uvek možete oprati i ponovo koristiti. Krpe možete napraviti i sami od starih ručnika ili bilo koje druge tkanine.
Izbacite iz upotrebe plastiku
Plastika, kao jedan od najvećih neprijatelja prirode, trebala bi biti izbačena iz upotrebe potpuno. Ne kupujte vodu, sokove, grickalice i druge namirnice zapakovane u plastiku. Ukoliko kupujete sok, radije izaberite ono u tetrapaku. Ukoliko idete na izlet ili selo, izbjegavajte korištenje plastičnih tanjira, posuđa ili slamčica.
U kupovinu idite sa platnenim cekerom
Još uvek su u upotrebi plastične vrećice u mnogim prodavnica, što nije razlog da ih morate koristiti. Nabavite, ili sami napravite, platnenu vrećicu koju ćete nositi prilikom svake kupovine.
Takođe možete nabaviti i manje vrećice od tila u kojima možete držati voće i povrće. Sve što donesete iz prodavnice, jednostavno prebacite na odgovarajuće mjesto u kuhinji, ili u posudu, bez da ste napravili bilo kakav plastični otpad. Držanje namirnica u plastici vrlo je nezdravo.
Napravite sami sredstvo za čišćenje kuhinje
Danas uglavnom možemo pronaći sredstvo za čišćenje za svaki dio kuhinje. Takvi proizvodi su često nepotrebni, vrlo agresivni i štetni za zdravlje, ali i bacanje novca.
Možete sami napraviti univerzalno sredstvo za čišćenje, čak bolje od kupovnog. Sirće pomešano sa vodom i nekoliko kapi esencijalnog ulja u staklenoj boci s raspršivačem, očistiće skoro svaku nečistoću u kuhinji. Kuhinjske spužve za pranje suđa možete zameniti sa drvenom četkom za suđe.
Pročitajte kako da sami napravite sredstvo za dezinfekciju.
Primjenjujete li već nešto sa ovog spiska?
