Cimet: Začin sa mnogo benefita za naše telo
Mnogi svetski i domaći mediji stalno ukazuju na važnost ovog začina u našoj ishrani. Pretpostavljamo da ste već čuli da cimet poseduje sledeće “osobine”:
- može pomoći u lečenju dijabetesa tipa 2
- može smanjiti loš holesterol
- ima antifungalne, antibakterijske i čak antivirusne osobine
- može pomoći u lečenju simptoma Alchajmerove i Parkinsonove bolesti
- ima anti-karcinogene osobine
- ima antiinflamatorna svojstva
- pomaže u lečenju policističnih jajnika
Međutim, da li ste se ikada zapitali kako je moguće da jedna namirnica ima tako veliku moć?
Mnoge fantastične osobine cimeta dolaze iz samo jedne supstance koja nosi naziv cinnamaldehid, koji je prirodno prisutan u cimetu. Cinnamaldehid je izvor mnogih antifungalnih i antibakterijskih svojstava koja čine cimet tako dobrim dodatkom vašoj ishrani. Međutim, to nije sve.
Visoka koncentracija antioksidanata kod cimeta može da pomogne pri zaštiti organizma od slobodnih radikala te smanjuje upale, rizik od raka i drugih bolesti. Kombinacija cinnamaldehida, antioksidanata i visokog sadržaja vlakana kod cimeta su neke od karakteristika koje mu daju neverovatne pozitivne efekte na ljudsko telo.
Kako uključiti cimet u vašu ishranu?
Čak i sa svim ovim dokazima koji ukazuju na čuda cimeta, ne preporučuje se prekomerna konzumacija, jer se pokazalo da može biti toksičan kada se uzima u velikim dozama.
Međutim, predlažemo vam da cimet dodate u sve poslastice koje pravite, kao i čaj ili kafu, kompot, testa, ovsene kaše, itd. Učinite to ne samo zbog vašeg zdravlja, već zbog očaravajuće arome i ukusa.
Kakvu vrstu cimeta treba da koristite?
Nije sav cimet stvoren jednako, zato budite pažljivi šta kupujete.
Skoro sav cimet u supermarketima i prodavnicama zdrave hrane je rođak pravog cimeta. Na primer, Cinnamomum cassia, ili kineski cimet, ima veoma sličan okus i boju, ali nema iste zdravstvene prednosti. Samo Cinnamomum verum pruža pomenute zdravstvene benefite, a ovaj skupi začin često se nezakonito zamenjuje Cinnamomum cassi-om.
Kada obratite pažnju na police supermarketa, verovatno ćete videti Cinnamomum cassia pod nazivom kineski ili Cassia cimet, dok se Cinnamomum verum prodaje kao Cejlon cimet. Prema rečima stručnjaka, trebalo bi da se odlučite za drugu opciju.
Ako već imate Cassia cimet, možete ga pokušati integrisati u vašu ishranu, ali imajte na umu nekoliko važnih napomena. Mnogi lekovi i dodaci ishrani ne deluju upravo zato što njihov proizvođač nije koristio pravi cimet. Sortu Cassia treba konzumirati u vrlo malim dozama, ne više od 2 kašičice dnevno, s obzirom da ona ima veću koncentraciju courmarina, koji može biti štetan u velikim dozama. Courmarin može izazvati toksičnost jetre ili krvi, pa obavezno razgovarajte sa svojim lekarom pre dodavanja ove ili bilo koje druge vrste cimeta u vašu ishranu.
Koliko cimeta treba da jedete?
Preporučena doza je do 6 grama dnevno u trajanju od 6 sedmica ili manje. Posle ovog perioda preporučuje se pauza u trajanju od 7 dana. Razlog je taj što anti-bakterijska svojstva cimeta ne razlikuju dobre i loše bakterije u crevima, što znači da ćete morati uključiti fermentisanu hranu kako biste dopunili stomak dobrim bakterijama.
Stručnjaci takođe upozoravaju da ne uključujete previše cimeta u vašu ishranu ako ste trudni, dojite ili imate težak menstrualni ciklus. Ako se neka od ovih stvari odnosi na vas, molimo porazgovarajte sa lekarom pre dodavanja cimeta u vašu ishranu.
Cimet se može kupiti u nekoliko oblika, uključujući mleveni prah, štapiće cimeta, ulje cimetove kore ili čak kapsule. On se ne mora uvek koristiti sam. Možete ga kombinovati sa đumbirom i kardamom, ako imate spor probavni sistem.
Čak ne morate ni jesti cimet da biste iskoristili njegove moći. Nabavite sveće sa mirisom cimeta kako bi pojačali moždane funkcije ili napravite domaću pastu za zube sa cimetom, muškatnim oraščićem, sodom i cimetovim uljem. Takođe možete napraviti masku za lice sa cimetom i ovsenim pahuljicama, kako biste se lakše izborili sa aknama.
