Sve što treba da znate o opsesivno-kompulsivnom poremećaju
Opsesivno-kompulsivni poremećaj (OKP) se ubraja među neurotske anksiozne poremećaje, a manifestuje se se kroz opsesivne (nametljive) misli i ponavljajuće rituale ili postupke (kompulzije) s ciljem da se neutrališe trajna strepnja i intenzivan, iracionalan strah. Ono što OKP razlikuje od drugih anksioznih poremećaja, poput fobija ili paničnih napada, je to što kod OKP poremećaja strahovi proizlaze iz ponavljajućih, neželjenih i nametljivih neprijatnih misli. Ovaj poremećaj može značajno uticati na svakodnevni život pojedinca.
Opsesivne misli i njihovi specifični sadržaji
Opsesivne misli kod OKP poremećaja nisu povezane s uobičajenim brigama ili stvarnim životnim problemima. Umesto toga, fokusirane su na specifične sadržaje kao što su nasilje, seksualne radnje ili strahovi od zaraza, gubitka kontrole, određenih predmeta ili čak detalja i asimetrije u prostoru. Osoba prepoznaje iracionalnost ovih misli, pokušava ih izbeći ili potisnuti, ali često bez uspeha.
Kompulzije kao obrambeni mehanizam
U pokušaju da se nose s opsesivnim mislima i smanje anksioznost, osobe s OKP-om obavljaju kompulsivne radnje ili rituale. Na primer, pranje ruku kao odbrana od straha od zaraze, brojanje ili ponavljanje određene reči ili pokreta kako bi se neutralisala neka opsesija. Osoba može biti svesna iracionalnosti ovih rituala, ali ih i dalje ponavlja kako bi osećala kontrolu i neutralisala strah.
Različite vrste opsesivnih misli
Opsesivne misli mogu se odnositi na najrazličitije stvari. To mogu biti strahovi od zaraza, bolesti, gubitka kontrole, asimetrije, prljavštine, agresivnih misli, seksualnih sadržaja i još mnogo toga. Osoba koja pati od OKP-a može imati jedinstvenu kombinaciju opsesivnih misli, što otežava dijagnostiku i lečenje.
Uzroci OKP-a i pristup lečenju
Uzroci OKP-a nisu potpuno razumljivi, ali se povezuju sa genetskim i biološkim faktorima, kao i sa uticajem okoline. Lečenje uključuje kombinaciju farmakoterapije, obično antidepresiva ili anksiolitika, i psihoterapije, odnosno kognitivno bihevioralne terapije (KBT). KBT pomaže pojedincima u razumevanju opsesija i suočavanju s njima, menjanju iracionalnih uverenja i razvijanju funkcionalnijih načina reagovanja.
Uticaj OKP-a na svakodnevni život
OKP može značajno uticati na kvalitet života pojedinca koji se bori sa ovim poremećajem, ometati porodične odnose, produktivnost i normalno funkcionsanje u društvu. Razumevanje, inkluzija i podrška okoline su neophodni kako bi se osoba koja pati od ovog poremećaja izborila s njim.
Iako se ranije smatralo da je ovaj poremećaj jako retka pojava, novije studije ukazuju na to da se oko 2-3% populacije, a oko 1% dece i adolescenata, suočava sa OKP-om. Međutim, i dalje postoji stigma i nedostatak razumevanja kada je u pitanju ovaj poremećaj. Zbog toga je jako važno informisati što više ljudi o ovom problemu, kao i o bilo kojem drugom poremećaju ili bolesti, zarad širenja razumevanja i tolerancije, smanjenja predrasuda i pružanja podrške onima koji se suočavaju s njim. Opsesivno-kompulsivni poremećaj je ozbiljan izazov za ljude koji se s njim bore, ali uz pravilan tretman, podršku okoline i razumevanje, kvalitet života ovih ljudi može znatno da se popravi.
