Polazak u školu u doba pandemije: evo šta o tome kaže psiholog
Naši najmlađi se sljedeće sedmice vraćaju u školske klupe, a zbog cijele situacije sa pandemijom, ove godine pravila su nešto drugačija. Skraćeni časovi bez odmora, obroci od kuće, pa čak i nošenje maski, samo je jedan dio onoga što očekuje naše školarce. S obzirom da se prvi put susrećemo sa ovakvom situacijom, savjet smo potražili od Milene Buđevac, psihologa i dječijeg psihoterapeuta.
ZdraviJa: Ovo je nova situacija i za roditelje, a posebno za mališane. Kako pripremiti djecu na nošenje maske, fizičku distance sa drugarima, i generalno, na novi režim ponašanja u većim grupama?
Milena Buđevac: Značajna olakašavajuća okolost ovog netipičnog septembra je što ova situacija ipak traje već neko vreme, pa ne vlada više panika kakva je vladala početkom godine. To znači da su sami roditelji sada manje zabrinuti a ta će smirenost veoma značiti deci.
Kako bi se deca navikla na maske, podstaknite ih da odu do prodavnice sa maskom sami, da budu napolju povremeno sa maskom i sl. Neka sami izaberu masku i dezen kakav im se dopada, kako bi imali priliku da je dožive kao nešto svoje. Savet roditeljima je: ma šta vi lično mislili o maskama i tome koliko nas štite, nemojte pred decom negativno govoriti o njima. Jer ako roditelj nema dobar stav, dete će se naći rastrzano između toga da oponaša roditelje, i zahteva i pravila škole, sa druge strane.
ZdraviJa: Poseban izazov je pred mališanima koji tek kreću u prvi razred. Kako im približiti situaciju a da istovremeno ne unosimo paniku, a sugerišemo im disciplinu?
Milena Buđevac: Razgovor je uvek prvo i pravo sredstvo. Razgovarajte sa decom o tome šta očekuju i pojasnite im koliko god možete kako će to sada izgledati, ali izbegavajte poređenje sa “normalnim okolnostima” i time kako je inače, jer prvaci to ni nemaju u iskustvu pa nemaju za čime da žale. Tako je kako je, i tako sada mora.
Učinite što je do vas da se dete raduje školi kao da je sve uobičajeno – uključite dete u kupovinu pribora, napravite svečani ručak prvog dana škole, omiljeni kolač i dajte detetu dovoljno prilike da iskaže svoj doživljaj svega.
ZdraviJa: Ne smijemo zaboraviti ni stariju djecu, posebno srednjoškolce koji sada tek treba da se upoznaju sa svojim drugarima. Kako im pomoći da što bezbolnije osjete ovaj prelaz u ovako nezahvalnoj situaciji?
Milena Buđevac: Kod njih su stvari možda malo jednostavnije jer ipak imaju iskustva u školovanju, ali svakako je pristuno veliko uzbuđenje jer ih mnogo toga novog čeka.
Slično kao i sa mlađom decom, dajte vremena i budite malo tolerantniji na bunt i promene raspoloženja. Zabluda je da tinejdžerima ne treba podrška, pažnja i briga roditelja “jer su veliki”. Podjednako, ako ne i više im treba ali se stide da je traže (baš zato što i sebe vide velikim). Podelite sa njima svoje nesigurnosti, neke momente kada se niste snašli ili iskustvo kako ste se nekada snašli. Budite otvoreni da čujete šta imaju da vam kažu a da ne upadnete odmah u osudu “kakvi su mladi danas, to u moje vreme nije bilo” i slično.
ZdraviJa: Kakva treba da bude uloga roditelja kada je u pitanju organizacija dječijeg vrijemena? Kako ih usmjeriti da nastave sa redovnim aktivnostima i aktivnim učenjem?
Milena Buđevac: S obzirom na sve nastale promene, neophodno je da se roditelji uključe i pomognu deci da postave stvari dok malo ne uđu u rutinu. Ne znamo šta nas čeka, i da li će dolaziti do prelaska na online učenje ili ne, ali i mimo toga ima dosta neizvesnost. Postavite prioritete sa svojim detetom – šta je neophodno i šta se mora, a šta je super ako se stigne. Za početak, držite se bazičnih stvari i pokušajte oko njih da izgradite rutinu.
ZdraviJa: Rekli bismo da je u ovakvoj situaciji moguća pojava stresa i generalno poljuljanog mentalnog zdravlja djece. Kako to na vrijeme spriječiti?
Milena Buđevac: Mnogo toga je drugačije i mnogo je nekih zabrana, predloga, pravila i sl. Normalno je da će to izazvati neku vrstu stresa. Problem je što stres utiče na sve, pa i na sposobnost učenja.
Vodite računa o tome da dete ipak ima kontakte sa drugarima, da se (koliko je to moguće) druži i zabavlja. Vreme koje vi možete da provedete sa njim, kako biste ublažili stres, je za dete dragoceno jer je roditelj glavni oslonac, podrška i ventil. Razgovarajte, šetajte, imajte zajedničke zabavne aktivnosti. Pitajte decu šta bi želeli i posmatrajte šta im je potrebno. Ovo je za njih podjednako nova i izazovan situacija.
ZdraviJa: Šta ako roditelj ne prepozna na vrijeme znakove za uzbunu? Šta raditi u toj situaciji?
Milena Buđevac: Ukoliko primetite da je dete totalno promenilo ritam spavanja, jela, da je postalo razdražljivo, da burno reaguje na svaku sitnicu, da izbegava drugare i izbegava svaki razgovor sa vama, ili da se teško koncentriše, odustno je i povučeno znajte da se dešava nešto čemu teba posvetiti više pažnje.
Najpre pokušajte da razumete šta se dešava i kako se dete oseća, a zatim kakva vrsta podrške mu je potrebna. Uključite i druge važne osobe u to – učitelja / nastavnike, druge ukućane i sl. Imajte strpljenja i razumevanja i više nego obično. Dete ne želi tako da oseća, a ako se oseća nije njegova krivica i ne treba ga zbog toga posramljivati i otežvati mu našim očekivanjima da sve bude najbolje moguće. Ukoliko ništa od vaših napora ne daje rezultat, potražite stručnu pomoć.
ZdraviJa: Među roditeljima postoji strah da će se nastava nakon izvjesnog perioda prekinuti, te da će se đaci vratiti na školovanje na daljinu, odnosno online, šta ukoliko dođe do toga? Šta biste savjetovali roditeljima, kako da motivišu djecu da nastave sa redovnim aktivnostima I učenjem od kuće?
Milena Buđevac: Važno je da i vi i deca budete fleksibilni, kako u tome kako će sve izgledati, tako i u tome koliko se može postići za jedan dan sa svim neophodnim instaliranjem, učenjem samih programa, slanja mejlova I slično.
Drugo, očekivanja morate prilagoditi situaciji, ili ćete sasvim izvesno biti nezadovojni postignutim. Važno je da znate, da će se u nekom trenutku javiti i to da vam je “svega preko glave” i tada je važno napraviti pauzu i reći “sutra je novi dan”. Treba vremena da uđete u ritam. Nemojte biti strogi ni prema sebi ni prema detetu, a ni prema nastavnicima i učiteljima. I njima je sve ovo novo i oni se snalaze i uče u hodu, baš kao i vi.
Što se tiče motivacije, pomozite deci da organizuju vreme, i da zadatke podele na manje, merljive. Važno je da postoji neki cilj – šta sve treba da postignem ovog dana i kako ću to da odradim.
Našim školarcima želimo srećan polazak u školu, a ukoliko vi imate dodatnih pitanja za Milenu možete je kontaktirati putem njenog sajta decijipsiholog.rs . Milena radi u Kraljevu, ali sa roditeljima praktikuje i online razgovore.
Osim toga, preporučujemo vam da posjetite njen Instagram nalog na kojem svakodnevno pruža izvrsne savjete koji će vam pomoći u roditeljstvu i odrastanju vaših mališana.
