Knjige o putovanjima koje treba da pročitate

Nema ništa lepše od čitanja dobre knjige na putovanju, kada smo potpuno opušteni i bezbrižni. Uz zvukove mora, zalaske sunca ili predivnu prirodu na planini uvek ide i interesantna knjiga, koja će sve učiniti još lepšim.

Za sve vas putoholičare, ali i druge koji niste toliki “fanatici” za putovanjima donosimo nekoliko naslova koje će vas ostaviti bez daha. Uživajte.

Putovanje kroz Portugaliju, Saramago

Saramago nas istančanim opisima u ovoj knjizi vodi u uzbudljivo putovanje ovom zemljom. Upoznajemo se sa krajolikom, ljudima, umetničkom baštinom i istorijom Portugala.

Putovanje nikada nema kraj. Samo putnici imaju kraj. A čak i oni mogu produžiti putovanje u sećanju, u pamćenju, u pripovedanju. Kada je putnik seo na pesak plaže i rekao: „Nema više šta da se vidi“, znao je da nije tako. Kraj jednog putovanja tek je početak drugog. Treba videti ono što niste prvi put videli, videti ponovo ono što ste već videli, videti u proleće ono što ste videli leti, videti noću ono što ste videli danju, biti na suncu onde gde je ranije pala kiša, videti useve kako bujaju, zreo plod, pomeren kamen, senku koja ne beše tamo prethodni put. Potrebno je vratiti se starim stopama da bismo ih ponovili, i da bismo ucrtali nove puteve pored njih. Potrebno je ponovo započeti putovanje. Uvek.

Ova knjiga nije običan vodič koji se nosi pod rukom, nego mnogo više od toga. Na svom putovanju kroz Portugal, njegove skrivene kutke i viševekovnu kulturu, Žoze Saramago je išao tamo gde se uvek ide, ali i tamo kuda se ne ide gotovo nikada. Putnik ističe da nije tu kako bi davao savete, premda svojih opservacija ima napretek.

Srpski prevod predstavlja jedinstveno izdanje u svetu koje, umesto predgovorom, započinje putopisnim zapisom iz Portugalije našeg nobelovca Ive Andrića.

„Putovanje kroz Portugaliju je oda zemlji i njenoj bogatoj tradiciji. Samo Portugalac može da napiše ovakvu knjigu, samo Saramago može da iznedri ovakav stil. Ova knjiga je odavanje počasti zadivljujućem predelu gde se završava more a počinje zemlja.“ Henri Šin, New Statesman

Zakotrljaj me oko sveta, Snežana Radojičić

Glavni lik ovog romana je Snežana, a knjiga je nastala po istinitom događaju. Naime, Snežana je krenula na daleki put biciklom, sa saputnikom koji joj je bio gotovo potpuni stranac.

Snežana i Brajan su mesece proveli između Slovačke, Poljske, Ukrajine, Srbije i Turske, upuštajući se u uzbudljive epizode sa lokalnim stanovništvom, što je njihovu neizvesnu avanturu putovanja učinilo još neizvesnijom. Bez mnogo novca, često bez udobnog prenoćišta – u šatoru, kod nepoznatih ljudi, ponekad i bez ikakvog konačišta – dvoje junaka zajednički sazrevaju u uslovima potpuno različitim od onih na koje su bili navikli. Ostvarujući svoj životni san putovanja oko sveta, Brajan bodri Snežanu da prekorači svoje dotadašnje granice, pa ona s vremenom stiče mudrost koju će sažeti u nekoliko reči: sve što čovek ima jeste ovaj trenutak, sada.

Ipak, razlike u mentalitetu dvoje glavnih junaka i teške okolnosti s kojima se sreću nameću pitanja da li će dvoje putnika ostati zajedno, hoće li Snežana odustati ili će smoći snage da nastaviti dalje sama.

Davidova lista, David Menaš

Davidova lista je hrabra, inspirativna, istinita priča o učenju, ljubavi i zaveštanju, koja nam upućuje izazov da se zapitamo: šta je u životu istinski važno?

David Menaš je živio za svoj posao profesora u srednjoj školi. Tom svojom strašću je nadahnjivao učenike, a između časova o Šekspiru i strukturi rečenice sa njima je gradio jedinstvenu sponu, ulivajući im hrabrost za lične bitke i istovremeno im pružajući dragocene pouke o životu.

Kada je nakon šestogodišnje borbe sa rakom mozga izgubio sposobnost da predaje, Davida je razarala misao da više neće imati prilike da utiče na živote svojih učenika. Oglasio se na Fejsbuku sa odvažnim planom – iako teško pokretan, poći će na putovanje kroz Ameriku kako bi se lično uverio da su se njegovi đaci snašli u životu. Da li im je u tome i on pomogao? Za nepunih četrdeset osam sati posle te objave javili su se bivši učenici iz više od pedeset gradova nudeći podršku i prenoćište.

Prevalivši hiljade kilometara, od Majamija do Njujorka, od srca Amerike do Golden gejta u San Francisku, i obišavši stotine bivših đaka, Menaš na svom neustrašivom putovanju istražuje ono što svi mi želimo i što nam je nužno u životu – porodicu, bezbjednost, nezavisnost, ljubav, avanturu – i primorava nas da zastanemo i razmislimo o sopstvenim prioritetima.

Bukirano, Nebojša Jojić

Nije svako ko luta izgubljen.

Pred vama je priča duga 40.000 kilometara koja će vas pretvoriti u putnike prostranstvima Afrike i Azije. Od egipatskih piramida do ostrva ljudoždera. Njen pisac, kao predvodnik koji se ne drži utabanih staza, provešće vas neobičnim putevima kroz svet egipatskih piramida, uzavrelih sukova Maroka, pa kroz pustinje Severne Afrike sve do vudu svetilišta pod vodopadima Plavog Nila.

Najhrabriji, koji se usude da ispune vodičev zahtev da odlože telefone i isključe navigaciju, biće posebno nagrađeni. Uz predahe kraj noćne vatre, ispunjene čudesnim pričama o narodima i podnebljima, njihovoj kulturi i istoriji, putovanje će nastaviti dalje na jugoistok: preko kraljevstva od Sabe, Velike Indije i mirišljavih luka, sve do ljudožderskih plemena na Papui Novoj Gvineji i kraja sveta na ostrvu kovrdžavih.

A onda, u povratku, kada se pomoli pitanje da li je avantura bila stvarna, čitaoca će na verodostojnost priče podsećati kultna radijska emisija Bukirano, u kojoj glas našeg vodiča održava magiju neprekinutog putovanja.

Miris lošeg duvana, Dušan Miklja

Dečak čije su detinjstvo odredile ratna nemaština, očeva zatočeništva i žig prokažene porodice izrastao je u jednog od naših najvećih putnika boraveći tokom pet decenija u više od devedeset zemalja na svim kontinentima. Kako je pređen put od beogradskih udžerica do afričkih palata, od periferijske kaldrme do asfalta Njujorka, od ulične prodaje lošeg duvana do života u svetskim prestonicama?

Pripadnik mirovnih snaga, stalni dopisnik iz afričkih i evropskih zemalja, ratni izveštač i diplomata, pisac i novinar Dušan Miklja, jedan od najznačajnijih putnika-pisaca koji stvara na srpskom jeziku, ispisuje nesvakidašnju priču o odrastanju, putovanjima kao načinu života, istorijskim previranjima i ličnim usponima i padovima.

Tokom putovanja dugog sedamdeset godina provešće nas kroz najrazličitija podneblja i dramatične događaje i upoznati nas sa desetinama državnika i velikaša, buntovnika i vlastodržaca, umetnika i političara. Svedok građanskih ratova, državnih udara, političkih promjena i stvaranja novog lica sveta, putujući kroz vreme i prostore, sazrevajući zajedno sa XX vijekom, uvek blagom samoironijom demistifikujući sopstvenu ulogu u „velikom svetu“, pružiće nam verodostojnu sliku burnih vremena, ali i dopustiti nam da otkrijemo tajne jedne prebogate lične istorije i ispunimo se dragocenim saznanjima i raskošnim čitalačkim užitkom.

Na obali Hazarskog mora, Jasmina Mihajlović

Ni Pavić ni ja nismo znali da se Kaspijsko more u Azerbejdžanu zove Hazarsko more, nismo znali da postoje mesta koja nose naziv Hazar, nismo ni sanjali da se poznati azerbejdžanski pisac zove Mirza Hazar! I da puši lulu!…

Ušavši u moju prostranu sobu sa celim zidom od stakla zapljusnuo me je veličanstven pogled na more, blistave palate, plamene kule i na Kristalnu dvoranu s raskošnim osvetljenjem arhitektonskog dragulja. Iz njenog krovnog oboda biju reflektori takve jačine da gotovo dosežu svemir. Pritom svetlosni zraci lelulaju i daju utisak plesa svetlucavih moćnih vazdušnih duhova.

Bila sam u središtu grada vetrova i zemlje vatre.

Pred čitaocima je neobična autobiografska proza. Odevena u putopis po egzotičnom Azerbejdžanu i u niz privatno-javnih sećanja, ona govori o ljubavi dvoje srpskih pisaca koje ni smrt nije mogla rastaviti.

Knjiga Jasmine Mihajlović Na obali Hazarskog mora upoznaće čitaoca kako izgleda Evrosong u Evroaziji, zašto se u Azerbejdžanu Kaspijsko more zove Hazarsko i kakvi su se čudesni događaji odigravali na granici dva kontinenta.

Četiri prozne celine koje čine ovu knjigu priredila je Jasmina Mihajlović, držeći se maštovitih, originalnih i neobičnih književnih igrarija Milorada Pavića, i vešto preplićući dva različita prozna rukopisa, svoj i Pavićev, u skladan kolaž i iznenađujuće pitku i svežu celinu.

Možda vas zanima: Knjige o mentalnom zdravlju koje treba da pročitate

 

Pisma iz Južne Amerike, Robert Dacešin

 

Beleške s malog ostva, Bil Brajson

„Glasno ćete se smejati dok budete čitali ovu knjigu.“ Gud buk gajd

Posle gotovo dve decenije u Engleskoj, Bil Brajson odlučuje da se na neko vreme preseli u Sjedinjene Američke Države kako bi njegova deca iskusila život u drugoj zemlji, njegova žena mogla da uživa u kupovini do deset uveče sedam dana nedeljno i, što je najvažnije, zato što je pročitao da tri miliona i sedam stotina hiljada Amerikanaca veruje da su ih u nekom trenutku oteli vanzemaljci i – shvatio je da je potreban svom narodu.

Ali pre nego što napusti svoju voljenu kuću u severnom Jorkširu, Brajson insistira pošto-poto želi da još jednom proputuje Englesku, da krene na neku vrstu oproštajnog puta zelenim i prijatnim ostrvom koje mu je toliko dugo bilo dom. Njegov cilj je da istraži lice i naličje zemlje (onakvo kakvo jeste) i da ispita šta je to što toliko voli u ovoj zemlji.