Đura Fiskultura: Planina je moje drugo ime

Gost u ovosedmičnom Famous Friday kutku je Marko Đurić, većini poznat pod nadimkom Đura Fiskultura. Ovog mladića prate epiteti sjajnog fotografa i sportiste, a mnogi ga poznaju po vrhnuskim imitacijama Kristijana Golubovića. Veliki avanturista, zaljubljenik u planinu i fotografiju, podijelio je sa nama šta ga to zapravo motiviše da vodi zdrav životni stil. Bilo nam je veliko zadovoljstvo razgovarati sa Markom, a šta je još otkrio za ZdraviJa magazin, čitajte u nastavku.

ZdraviJa: Kada ste uvidjeli svoj talenat za fotografisanje i kako ste odlučili da se počnete ozbiljnije baviti fotografijom? Šta Vas je motivisalo da svoj rad podijelite i sa drugima?

Marko: Ozbiljnije sam počeo sa 20 godina, pošto otac i stric vode fotografsku radnju u Beogradu pa mi je želja bila da i ja zaradim neki dinar dok studiram. Krenulo je spontano tako što sam upisao kurs fotografije i sve više i više, učeći nove veštine, unosio sam se u fotografiju, družeći se sa drugim fotografima i učio trikove i pravila. Postujući poneku fotografiju na Facebook primetio sam da se drugarima to i dopada, pa mi je dalo podstrek da se i više trudim. Tako sam i krenuo da dobijam poslove i preporuke.

ZdraviJa: Imate li možda omiljena fotografija i krije li se iza nje neka posebna priča?

Marko: Baš ne znam. Volim baš dosta svojih fotografija ali posebno bih ipak istakao jednu od početka ove godine sa Kopaonika. Napravio sam je svojim voljenim dronom. Čekao sam na vrhu Karaman grebena pravi trenutak da se sunce dovoljno spusti i oboji nebo u ljubičasto. Vetar je duvao stravično da mi je čak počeo da nosi dron dalje od mene gde sam u jednom trenutnu baš teško mogao da ga vratim sebi! Konačno sam napravio fotografiju i kada sam podelio sa prijateljima na Instagramu i Facebooku, svi su odlepili, naročito oni koji vole Kopaonik i skijanje. Takođe se ta fotografija i višestruko isplatila pošto mi je dosta ljudi tražilo u štampanom formatu, da je okače na zid u stanu ili kući.

ZdraviJa: Da li biste sa našim čitaocima podijelili neki trik kako da naprave dobru fotografiju?

Marko: Dosta toga radim po nekoj intuiciji i kako me trenutak ponese. Ali, nešto što obično ljude zanima jeste neki ugao koji njima nije dostupan na prvi pogled. Kada god se ugrabi neka emocija, to je uvek dobitna kombinacija.

ZdraviJa: Fizička aktivnost Vam zaista mnogo znači. Osim fotografisanjem, bavite se i raznim drugim aktivnostima i sportovima među kojima je i biciklizam. Kako pronalazite vrijeme za sve i šta za Vas predstavlja bavljenje sportom?

Marko: Uh, konkretno ovih dana mi bavljenje sportom nije jača strana zbog prenatrpanosti poslom i obavezama, ali stvarno nekako, navika je čudo, telo mi prosto želi fizičku aktivnost pa makar u 10 uveče, odem u teretanu ili kući uradim neke vežbe. Za mene je sport zaista stil života. Od malih nogu moji me nikad nisu terali ni na kakav sport, sve sam sam želeo i voleo da budem napolju, trčim, treniram. To je ostalo i danas i nadam se da će i moja deca biti takva. Volim da budem u formi, uvek mi taj osećaj posle treninga opusti telo i mozak da u ostatak dana ili sledeći dan uđem bez stresa.

ZdraviJa: Kako se hranite? S obzirom da ste cijeli dan aktivni, kakva hrana Vam pomaže da održite energiju?

Marko: Tu baš i ne mogu puno da se pohvalim, iskreno. Nekad se desi da se baš loše hranim i neredovno zbog obaveza, ali nekako mi je navika da se hranim domaćinski i zdravo kada mi to vreme dozvoljava. Puno se trošim tokom dana i prirodno sam mršav, pa mi kalorija prosto nikad dosta! Ujutru često jedem domaće ovsene pahuljice sa mlekom, bananom i medom, posle treninga jak doručak prepun proteina i hidrata a dalje se prosto trudim da uzimam dovoljno povrća i belog mesa. Sve u svemu, ništa preterano specijalno.

ZdraviJa: Znamo i da često planinarite. Kakva iskustva nosite sa planine? Imate li neku interesantnu anegdotu koju biste podijelili sa nama?

Marko: Planina, mislim da mi je to drugo ime. Jer svaki put kada se sretnem sa nekim, pita me kad ćeš u planine. Jedva čekam da prođe Nova godina i završim sa obavezama pošto u januaru nemam posla i planiram da veći deo provedem na Kopaoniku u Gorskoj službi spasavanja, gde volontiram kao ski spasilac ljudima koji se povrede na stazi. Ovo će biti moja prva godina kao spasilac pripravnik jer sam do sada bio tečajac tj. polaznik, tako da će mi ova zima biti jako uzbudljiva! Mimo Kopaonika, nadam se da ću stići i na još neka skijališta u regionu (Jahorina, Bjelasica, Durmitor, Brezovica), a naravno i na Staru Planinu. A sa planine uvek prelepa iskustva!

Neka anegdota… hm… stvarno i ne znam šta bih preterano interesantno izdvojio, možda skorašnje uživanje na Torničkoj Bobiji, u blizini Valjeva, gde smo razapeli šator, raspalili roštilj i tako uživali do kasno u noć i ujutru nas dočekalo lepo jutro!

ZdraviJa: Ko je najčešće Vaš saputnik i saveznik u avanturama ili u njima ipak najviše uživate sami?

Marko: U poslednje vreme najčešće putujem sa najboljim drugarom Milošem, možete i njega zapratiti na instagramu @unuk_dusanov. Uvek se oko svega jako brzo složimo i baš obojica podjednako volimo planine i putovanja pa nam to predstavlja pravi odmor. Volim i sam ponekad da napravim brzu akciju, ali najčešće zajedno odemo.

ZdraviJa: Koja je najzabavnija i najopasnija situacija tokom koje ste fotografisali ili učestvovali kroz neki drugi hobi?

Marko: Za ovo pitanje bih sigurno izdvojio skorašnju akciju sa fudbalske utakmice lige šampiona Crvena Zveda – Liverpul, gde su me angažovali iz Crvene Zvezde da fotografišem koreografiju na početku utakmice sa krova stadiona, a ja sam ugrabio priliku da sednem na ivicu i napravim najlakovaniju fotografiju na mom Instagram profilu. Svi su odlepili na fotku i dosta ljudi mi je tražilo da im je izradim i pošaljem.

ZdraviJa: Od svih aktivnosti kojim se bavite u kojoj najviše uživate i zašto?

Marko: Sigurno biciklizam. To mi je ono, vrhunac opuštanja i rekreacije. Izdvojim par sati svog dana da pređem više desetina kilometara oko Beograda i uvek budem prezadovoljan nakon toga. Takođe, bicikl često koristim i kao prevozno sredstvo po gradu gde ne razmišljam o parkingu i volim kada tako uštedim. Svakako smatram da je prevoz biciklima, tačnije električnim biciklima, budućnost transporta, jer je mala investicija a puno mogućnosti.

ZdraviJa: Za kraj ovog razgovora, koji je Vaš moto?

Možda te zanima