Danilo Anđušić: Vjera u sebe kao ključ uspjeha
Gost današnjeg Famous Friday kutka je srpski košarkaš, trenutno igrač kluba “Igokea” iz Laktaša, Danilo Anđušić. Poznajemo ga kao vrhunskog sportistu i nosioca brojnih medalja. Danilo je u intervjuu za magazin ZdraviJa ispričao kako se rodila ljubav prema košarci, prisjetio se nezaboravnih trenutaka u svojoj karijeri profesionalnog sportiste, ali i otkrio kako se hrani, te nosi sa uspjesima i porazima.
ZdraviJa: Na samom početku, ispred cijelog tima čestitamo Vam na rođenju sina. U tom duhu ćemo i započeti ovaj intervju. Koliko se Vaš život promijenio nakon rođenja sina?
Danilo: Hvala na čestitkama. Što se tiče života, nije se promenilo mnogo toga sem što su sada drugačiji prioriteti u našim životima. Od sada pa na dalje, sve što supruga i ja budemo radili i planirali, sin će nam biti na prvom mestu, i uvek ćemo gledati da sve podredimo njemu, i da se potrudimo da mu nijednoga trenutka ništa ne fali. Jer, ako je njemu lepo, nama je još lepše.
ZdraviJa: Kako sada izgleda jedan Vaš dan? Da li stižete da ispunjavate sve obaveze koje košarkaška karijera nosi sa sobom?
Danilo: Dan uglavnom započinje jutarnjom kafom uz igranje sa sinom pre treninga. Posle treninga vreme provodim sa Ivanom i sa njim, uživamo u svakom trenutku. Što se tiče drugih aktivnosti, košarka je naravno na prvom mestu, ali volim da sam aktivan i u drugim sferama, i da sve uklopim, tako da mi je svaki dan ispunjen.
ZdraviJa: Kakav savjet biste dali mladim ili budućim očevima?
Danilo: Da nije istina da “život stane kada dobijete dete” kao što mnogi pričaju. Treba da nastavite da živite normalnim životom, samo uz malo izmenjenu rutinu, gde ćete se prilagoditi svom detetu. Uz dobru organizaciju sve može da se postigne, i na kraju je užitak još veći.
ZdraviJa: Da niste košarkaš bili biste?
Danilo: Sigurno da bih opet bio u sportu samo u nekom drugom. Verovatno fudbaler jer mi je posle košarke fudbal omiljeni sport. Kao mali sam stalno igrao, a i sad ponekad odigram rekreativno tokom letnje pauze, i naravno uvek pratim dešavanja u fudbalu generalno.
ZdraviJa: Kada se rodila ljubav prema košarci?
Danilo: Počeo sam sa 8 godina. Potičem iz sportske porodice. Otac mi je bio atletičar, majka košarkašica, a mlađi brat je isto košarkaš, tako da nam je sport u krvi. Mada, glavni razlog mog početka je bio moj najbolji drug, sadašnji kum, koji je krenuo da trenira pre mene. Odlučio sam da krenem i ja, i na kraju se ispostavilo da imam talenat, te sam vrlo brzo zavoleo košarku. Danas, košarka je svakodnevno u mom životu.
ZdraviJa: Šta Vas je motivisalo, a motiviše i danas da nastavite da se bavite košarkom? Da li ste nekada razmišljali da odustanete?
Danilo: Motiviše me to da konstantno napredujem i budem bolji, kao i takmičenje sa najboljima u ovom poslu. Želim da dostignem najveći mogući nivo, i da se tu zadržim što je duže moguće. Svaki trening, svaka utakmica je novi izazov i prilika za napredak. Smatram da pored dugogodišnjeg iskustva i dalje imam dosta toga da naučim. Želim da kada završim karijeru, budem miran i čist sa sobom jer znam da sam dao sve od sebe i da ne žalim ni za čim. Naravno, bilo je mnogo teških momenata i mnogo odluka koje su me malo “poljuljale” u određenim trenucima, ali od malena mi je usađena osobina od strane roditelja da nikad ne odustajem. Uvek sam verovao u sebe bez obzira na okolnosti, i posle teških trenutaka uz rad, discipline i verovanje, uvek su se dešavale dobre stvari.
ZdraviJa: Šta je, po Vašem mišljenju, tajna Vašeg uspjeha?
Danilo: Pre svega samopouzdanje i vera u sebe, a zatim mnogo rada i truda i konstantna borba sa svoje snove i za ono što mislim da zaslužujem.
ZdraviJa: Šta biste poručili mladićima koji maštaju o tome da postanu profesionalni košarkaši i da ostvare sve ono što ste Vi uspjeli u ovom sportu?
Danilo: Da sanjaju velike snove, da naporno rade i veruju da će im se to jednog dana ostvariti.
ZdraviJa: Koliko Vam je to što je i Vaša supruga Ivana profesionalni sportista pomagalo tokom Vaše karijere?
Danilo: Dosta mi je pomoglo jer pre svega ima razumevanja za mene jer je i ona profesionalni sportista i zna kroz šta se sve prolazi tokom karijere. Takođe, njena podrška je uvek prisutna i uvek me motiviše da budem bolji iz dana u dan, ne samo rečima, već i svojim primerom jer je i ona vrhunski sportista i ima mnogo uspeha iza sebe. Pored brojnih evropskih i svetskih medalja, Olimpijska medalja u Londonu i nošenje zastave Srbije u Riju su dokaz toga.
ZdraviJa: Od brojnih uspjeha koje ste postigli, koji pamtite kao najdraži?
Danilo: Osvajanje prvog profesionalnog trofeja sa Partizanom, i kada sam prvi put nastupio za reprezentaciju Srbije.
ZdraviJa: Volite li kuhati? S obzirom na treninge i utakmice koje svakodnevno imate, kakva hrana Vam pomaže da održite energiju?
Danilo: Nisam posebno vešt u kuhinji, ali umem da spremim par svojih specijaliteta. Uglavnom su to proteini i ugljeni hidrati uz dosta tečnosti kako bih imao dovoljno energije upravo zbog treninga i utakmica. Trudimo se što više da se hranimo zdravo.
ZdraviJa: S obzirom na brojne obaveze koje imate, reklo bi se da nemate mnogo vremena za odmor. Kako se odmarate, šta Vas opušta nakon napornog dana?
Danilo: Uglavnom odmaram sa porodicom. Ivana i ja trenutno uživamo sa sinom. Između treninga većinu svog vremena provodim u kući sa njih dvoje. Naravno, poneka porodična šetnja je uvek dobrodošla, a to je takođe jedna vrsta odmora. Volimo da gledamo filmove i serije, pa uživamo i u tome.
ZdraviJa: Za kraj ovog intervjua, možete li nam dati neki savjet kako se nositi sa uspjesima, ali i porazima?
Danilo: Sve treba raditi umereno i bez preterane euforije. Uživati u uspesima, ali ne poleteti, već ih koristiti kao motivaciju za dalje, kao energiju za još bolje i veće, i uvek težiti ka tome, nikad se ne zadovoljavati. A, kada je poraz u pitanju, uvek ih dobro protumačiti i shvatiti ih ne kao poraz, već kao lekciju. Treba izvući pouke i nastaviti dalje. Koliko god da je teško, za sve postoji rešenje i iz svega se može izvući. Kada to uspete, onda postajete sve jači. Treba uvek biti odlučan i uvek gledati napred.
