Kada konsultovati nutricionistu u vezi ishrane vašeg deteta?
Kada su deca veoma mala, majke obično više vode računa o njihovoj ishrani. Uvođenju hrane kod beba se pridaje velika pažnja. Postoje silne grupe i forumi gde se dele recepti među majkama najmlađih. U nastavku pročitajte kada se to javljaju problemi sa ishranom, te kada treba konsultovati nutricionistu u vezi ishrane vašeg deteta.
Ti prvi zalogaji posle majčinog mleka su zasigurno najzdravija hrana koju možete zamisliti. Kuva se brokoli na pari, tikvica se pasira, prave se kašice od spelte, banane i aronije. Tu su sočivo, avokado, šargarepa, cvekla, borovnica, jabuka, kruška, sve najljepše što priroda može iznedriti. Bez dodatih šećera, konzervansa, pojačivača ukusa.
A onda „beba“ počinje da jede sama. Uzima prve kiflice u ruku. U gostima može sama da uzme ponuđeni keks. Kada dođe do smokija i čipsa, teško je vratiti ga ponovo kuvanom brokoliju. I tako počinje uticaj okoline na ishranu našeg deteta. I to se nastavlja. Sve je više situacija u kojima „popuštamo“.
Dok dođe do četvrte godine udeo onog zdravog je značajno smanjen. A onda, negde oko šeste već gubi trku sa industrijom. Nije kod svakoga isto, naravno. Nekoj deci bake kuvaju ukusne čorbice, prave domaće sokove, džemove, ajvare. Ali, čak i bake i deke vole da udovolje svojim voljenim unučićima, pa im kupuju lizalice, bombonice, čokoladice.
I tako, pre ili kasnije dete nam se „navuče“ na kroasane, paštetice, lizalice.
Obično prvo na čemu popustimo su grickalice na proslavama rođendana. Vrlo je moguće da vam se dete upravo tu prvi put susretne sa smokijem. I onda, kad proba to „čudo“, ništa rođendan, slavlje, igračke i zabava. Tu vaše tek prohodalo mezimče stoji pored stola sa rukama u činiji smokija. Ne miče se. Vi pokušavate da obazrivo intervenišete, u stilu: „Ljubavi, vidi, kako divna igraonica! Hajdemo da plešemo!“
Ali, ne. Kakav ples. I mama koja glumi budalu. Skače okolo, dobacuje loptice. Malo to zabavljanje može i da upali, ali ono se nepogrešivo trapavim korakom vrati do one činije smokija. Uvek! Kako tako pasionirano nikada ne jede kuvani brokoli?! Nikada!
A onda škola. I školska užina. Ponuda: pekara i prodavnica šarena od pakovanja – flipsa, čipsa, čokoladica. Red ispred pekare na školskom odmoru je obično ogroman, ispred prodavnice još veći.
Korpa u ćošku učionice je prepuna odbačenih pakovanja spomenutih proizvoda. Poneka kora od banane.
I, gde nestadoše sve te kašice? Koliko je Vaše dete? Zastanite i analizirajte šta je sve pojelo u toku današnjeg dana. Ima li bar 2 komada voća? Povrća? Koje žitarice je jelo?
Ako je lista onoga što se možete setiti unazad tri dana slična ovome: kifla, pizza, pašteta, salama, majonez, kečap, pire krompir plus piletina, pomfrit krompir, lizalo, čips, čokoladica, žvake. Vreme je da intervenišete.
Ako niste primijetili, deca su nam sve bolesnija. A hrana je najuticajniji spoljašnji činilac koji određuje da li ćemo biti zdravi ili bolesni. Sve je više alergija, ekcema, astme, dijabetesa, metaboličkih poremećaja. One od kojih svi strahujemo neću ni spominjati.
A ishrana u ogromnoj meri utiče na aktivaciju gena zaslužnih za nastanak oboljenja. Ishrana može da spreči bolesti, da ih uspori, zaustavi ili izleči. Čak i najteže bolesti, kakav je rak, mogu se sprečiti, a ako se razviju mogu se usporiti ili zaustaviti.
Ishrana može i da kontroliše štetne efekte nekih hemikalija. Naš organizam je izložen delovanju različitih loših uticaja iz okoline i ne postoji način da od toga pobegnemo ili da se sakrijemo, ali raznovrsna ishrana (bogata vitaminima, mineralima, antioksidansima, nezasićenim masnim kiselinama, aminokiselinama, fitonutrijentima) opskrbiće organizam obrambenim hemikalijama i tako obezbediti oružje za borbu.
Možda vam bude interesantno: Šta treba da jede dojilja?
Ishrana u kojoj ima puno industrijske hrane je prazna. I ne samo da je prazna, da nas ne „hrani“, nego dodatno oslabljuje organizam jer sadrži mnogobrojne dodatke protiv kojih se organizam bori, teži da ih metaboliše i izbaci iz sistema.
U zaključku, nije istina da deca mogu da jedu bilo šta, jer su u razvoju! Dobar nutricionista može vam puno pomoći u odabiru pravilne hrane i usvajanju dobrih navika za decu i celu porodicu.
Bolje je sprečiti nego lečiti.
A ishrana može i jedno i drugo.
